Главна сврха овог интернет-портала је да обезбеђује и шири информације о филму United European Christendom – Heal the Schism Now (Сједињено Европско Хришћанство — Исцелите Шизму Сада). Главна сврха тог филма је да заузврат допринесе поновном уједињењу Православно-Католичке Цркве и оснивању, или поновном оснивању, већег цивилизацијског јединства и целовитости у оквиру хришћанства, почевши са европским хришћанством. Тај филм намерава да говори заједници о хришћанским верницима. У важном смислу, Сједињено Европско Хришћанство — Исцелите Шизму Сада је два филма, пре него два дела једног филма, зато што те две теме стоје тако далеко једна од друге. Једна тема, европско хришћанство, је веома важна. Друга тема, црква, је неупоредиво важнија. Не очекујте недостатак очигледних противречја у разумевању начина на који би заједница хришћанских верника требало да поступи у ове две ствари.

Први део, назовимо га први филм, покушава да обради теолошка, еклесиолошка и друга питања повезана са шизмом унутар цркве у 5. веку, а поготову са великом шизмом унутар цркве, онoм којa је по конвенцији датиранa 1054., којa се одвијалa између 9. века и почетка 13. века и касније. С обзиром на дата питања, која на свој начин дотичу нашу борбу да схватимо намере Бога са Његовом црквом, ове расправе се не могу сматрати неозбиљнима. С обзиром на разумевање које према таквом јединству деле сви хришћани Божјих заповести, које се превасходно одражава у Светом писму приказаном на овом интернет-порталу, те расправе се не могу сматрати непремостивима.

Тренутна стварност, као и писања и дијалози еминентних мислилаца у тим областима и програми старијих црквених јерарха, наводе да је корпоративно поновно уједињење могуће међу црквама традиције, онима које су задржале сакраменте – изнад свега причешће – и апостолско наслеђе, и које су задржале прописно рукоположено свештенство. Те цркве, наведене растућим редоследом по броју људи у њиховим заједницама верника, су (1) источне православне цркве; (2) православне цркве које су у заједници са васељенским патријархом у Константинопољу; и (3) католичка црква. Овој општеприхваћеној листи, аутор овог филма би додао и четврту групу. Док и православне цркве и католичка црква званично покушавају да се носе са црквама у овој групи тако што немају ништа са њима, у ствари игноришући њихово постојање колико је то могуће, ова четврта група може се рећи да обухвата оне православне цркве византијско-словенске литургијске традиције које нису у савезу са васељенским патријархом у Константинопољу. Украјинска православна црква, кијевски патријархат, је само најбројнија од великог броја цркава које су уплетене у ту еклесиолошку збрку.

Иако су протестанти важни за хришћанство, појава протестантизма и небројених огранака унутар западне цркве, која је почела (са неким малим изузецима) од 16. века, није део овог првог филма. Она је, упркос томе, значајан део приче која се препричава у “другом” филму.

Други филм позива гледаоца да уђе у цивилизацијско самоиспитивање о цени хришћанске разједињености. Он се у суштини састоји од серије студија случајева о цени шизме. Он такође позива гледаоца да се упусти у мало информисаних спекулација о томе шта хришћанство, почевши са европским хришћанством, може да очекује ако би се ситуација хришћанске разједињености прекинула. Шта мислите, како нам је ишло? Идемо ли у правом смеру?

Заједница верника ће на крају утврдити да ли се ово јединство цркве догађа или се у ствари не догађа. Јерарси цркве имају улоге које су им подељене. Они нису вољни да потпишу заједничку декларацију, или апостолски устав, или неке друге документе који враћају савез и јединство, али чак и када би били вољни да то ураде, таква декларација не би успела због недостатка подршке у заједници хришћанских верника, као што није успела ни она од 1439. … па је највећа хришћанска црква постала џамија.

Дакле, ви морате да одлучите. Да ли желите то јединство? 

Молимо поново размотрите ово питање након што сте погледали филм.

“Подела отворено противречи Христовој вољи, подмеће свету камен спотицања и наноси штету најсветијем узроку објављивања добрих вести сваком бићу... Веровати у Христа значи желети јединство; желети јединство значи желети цркву; желети цркву значи желети савез милости који одговара Творчевом плану од вечности. Такво је значење Христове молитве: ‘Ut unum sint’.”
                              Јован Павле II у својој истоименој енциклици из 1995

“Зидови који нас деле не допиру до неба.” 
                              Митрополит кијевски Платон

Pictured is a complex of four connected Churches, together with a common Preprate to the west, the viewers left in this picture.

• The Church furthest north (and so furthest away from the viewer, toward the tree-covered hill), Црква Светог Димитрија – the Church of Saint Demetrius was erected around 1320, during time of Архиепископ Никодим – Archbishop Nikodim (r. 1317-1324).
• The Црква Светих Апостола – Church of the Holy Apostles located in the middle is the oldest of the four, dating to the middle of the XIII century during the time of Архиепископ Арсеније I – Archbishop Arsenije I.
• The southernmost of the three Churches with approximately equal length naves (on the south side of the complex and so closest to the viewer in this picture) is the Црква Богородице Одигитрије – Church of the Mother of God Hodegetria – Ὁδηγήτρια – She who shows the Way (to God), dating to c. 1330 Anno Domini during the time of Архиепископ Данило II – Archbishop Danilo II.
• The smallest of the Churches, what might be called a chapel, to the southest in the picture and partially obscured by the evergreen tree, was also constructed during the reign of Архиепископ Данило II – Archbishop Danilo II and also around 1330, the Црква Светог Николе – Church of Saint Nicholas.

Taken together these holy structures make up the Пећка патријаршија Метохије Косова и Метохије – Patriarchate of Peć Church complex in the Metohija region of Kosovo and Metohija, the spiritual center of Orthodox Christianity in, and cultural center of, Serbia.